Извор: insajder.in
Потпредсједник ДНС и предсједник бањалучког одбора ове странке др Милан Радовић у интервјуу за Инсајдер говори о томе како повећати стандард грађана, растеретити привреду, зауставити одлазак младих, помоћи пензионерима, повећати БДП, доћи до свог „крова над главом“, оцјењује досадашњи рад Владе РС и износи своју визију Бањалуке у периоду од 2020. до 2024. године…
ИНСАЈДЕР: Један сте од угледнијих економиста и пословних људи у БиХ. Оно што јавност у овом тренутку највише интересује, када је у питању економија, је: како повећати стандард грађана и како растеретити привреду?
РАДОВИЋ: Народ је уморан од политикантства и политике. Народу треба већи стандард, боље плате и бољи живот. Дакле, треба да направимо консензус око економских питања. Ми можемо да живимо боље ако ставимо у функцију све наше, често трагично запостављене ресурсе. Потребан нам је јасан план који ће обезбиједити нови развојни циклус, с циљем повећања куповне моћи. Улагањем у енергетику, дрвно-прерађивачку индустрију, производњу здраве хране и стварањем услова за развој старт-ап фирми, у релативно кратком временском року можемо постати друштво задовољних људи који пристојно живе од свог рада. Ништа мање и не заслужујемо! Влада РС је увела мјере за подстицање привреде (поврат дијела пореза на повећање минималне цијене рада), па ћемо видјети како ће то да се одрази на повећање просјечне плате. Лично мислим да порези и доприноси треба да се врате на стари ниво тј. смањење са 67% на 52%. Тако би се брзо и ефикасно растеретила привреда. Са друге стране, с обзиром да би се тиме, на неки начин, смањио прилив у буџет за око 100 милиона КМ, то не би значајно угрозило стабилност буџета, јер има простора на расходовној страни. За мене лично ово би изазвало бољи ефекат него давање подстицаја.
ИНСАЈДЕР: Зашто нам људи одлазе са ових простора, зашто одлазе комплетне породице и млади?
РАДОВИЋ: Људи живе тешко, али није то једини проблем, многима изгледа да овдје никада неће бити суштински боље. Одсуство перспективе ствара осјећај несигурности и природно је да људи у потрази за бољим животом одлазе. Да би вратили људима вјеру, неопходно је да створимо такав амбијент у коме најбољи први добијају посао, а највреднији најбрже напредују. Дакле, систем позитивне селекције је сигурно добар начин. Такође, то је комплексан проблем који је захватио све земље Балкана и ту нема лаких рјешења. Потребно је да Влада направи радно тијело које ће добити задатак да направи сет мјера које треба да стимулишу људе да остану да живе овдје гдје су рођени и гдје су им коријени. Те мјере морају обезбиједити више посла и бољи животни стандард, а ту не мислим само на примања већ и на потребу да обезбиједимо људима бољи квалитет живота кроз улагања у школство, здравство, културу… Такође је битно да направимо систем у коме се препознају потребе људи и на њих се реагује. Не смијемо допустити да се читаве генерације или категорије становништа осјећају запостављенима или заборављенима. Вријеме је да престанемо да питамо грађане шта су они спремни да ураде и жртвују за Републику Српску и да кажемо шта је све Српска спремна да учини за свој народ. У противном улазимо у ризик од нестанка који неће бити резултат политике већ демографије. У том контексту поменута радна група мора да дефинише мјере које ће подстицати раст наталитета као у Мађарској, Русији и Србији. Брига за будућност један је од најважнијих послова који су пред нама.
ИНСАЈДЕР: А како помоћи најугроженијем слоју становништва – пензионерима, поготово онима са најнижим пензијама?
РАДОВИЋ: Брига о људима је некада важнија од примања која остварујеш. Пензије морају да наставе да се усклађују са растом трошкова живота, али морамо дефинисати програме подршке и бриге за наше најстарије. То је прије свега посао локалних власти и ми у ДНС-у и кроз волонтерски сервис покушавамо да укажемо шта све можемо да урадимо ако смо у сталном контакту са нашим најстаријима и ако се бринемо о њима на начин на који желимо да се неко брине и о нама када и ми будемо пензионери.
ИНСАЈДЕР: Да би млади и пензионери, али и друштво у цјелини, имали добар животни стандард потребно је имати јаку привреду, што код нас није случај. Како подстаћи нашу привреду да ојача, какве јој подстицаје дати?
РАДОВИЋ: Потребно је укинути све парафискалне намете и реално сагледати производњу и њене капацитете како бисмо успоставили дијагнозу и покушали да пронађемо рјешење, јер једино производни сектор ствара додатну вриједност. Дакле, требало би да видимо шта ми то можемо да произведемо, извеземо, продамо и наплатимо. Електрична енергија је значајан ресурс РС, намјенска индустрија би могла и требало да се развија, као и домаћа прехрамбена индустрија, како бисмо смањили увоз.
ИНСАЈДЕР: Колико би у превазилажењу тешке економске ситуације помогло увођење диференциране стопе ПДВ-а?
РАДОВИЋ: Свједоци смо да се, прије свега, заговара повећање стопе ПДВ, што мислим да је погрешно. Држава не може да се концентрише само на прикупљање пореза и да у фокусу буде фискална политика. Мислим да треба урадити супротно, смањити ПДВ за основне животне намјернице (хљеб, млијеко, беби опрема) уз контролу цијена, како се смањење не би рефлектовало на страну продавца умјесто на страну потрошача.
ИНСАЈДЕР: Како повећати бруто друштвени производ (БДП) у РС и БиХ, и зашто је мало учешће приватног сектора у БДП-у?
РАДОВИЋ: Новим инвестиционим циклусом који би уложили у, са становишта БДП, потентне привредне гране које могу да представљају мотор скоковитог привредног раста! То су, као што сам већ рекао, енергетика, дрвно-прерађивачка индустрија, производња хране и туризам. Република Српска има значајне ресурсе којима се може и мора боље управљати. Ти ресурси би требало да донесу нову вриједност којом би се пунио буџет, а не да приходи у буџету расту са повећањем пореског оптерећења. То је одговор и на други дио питања јер у структури БДП доминирају јавна потрошња и јавни сектор са учешћем од 80 %.
ИНСАЈДЕР: Здравство у Српској „крвари“ већ годинама, одлазе љекари, медицински техничари, због малих плата и лоших услова рада. Да ли је могуће повећање плата у здравственом сектору?
РАДОВИЋ: У праву сте, нама због малих примања одлазе не само доктори већ и комплетно медицинско особље. Да би се тај својеврстан егзодус зауставио неопходно је направити прерасподјелу у буџету и обезбиједити већа примања за све здравствене раднике. У противном ћемо остати без оних који се брину о нашем здрављу. Такође, потребна су значајна улагања у комплетну инфраструктуру али и реформа здравственог система у којој ће у фокусу бити интереси и права пацијената. Повећање плата у здравству је приоритет зато се морају изнаћи средства како бисмо њихове плате изједначили са платама медицинских радника у ФБИХ.
ИНСАЈДЕР: Како да обичан човјек дође до свог стана у Српској и БиХ. Како да запослени у јавном сектору РС и БиХ дођу до свог „крова над главом“?
РАДОВИЋ: То треба да буде једна од мјера поменутог програма који треба људе да мотивише да наставе да живе овдје. Потребно је да држава обезбиједи изградњу јефтиних станова за младе брачне парове, наставнике и професоре као и оне који су запослени у здравству. Држава дијелом субвенционише камате за младе брачне парове али селективно и то само за оне који раде у јавном сектору. Мора се наћи могућност да се та мјера прошири и на приватни сектор.
ИНСАЈДЕР: Како оцјењујете досадашњи рад Владе РС?
РАДОВИЋ: Мислим да давање паушалних оцјена, не треба да буде у фокусу. Примјетна је активност Владе РС кроз низ закона и мјера које тек треба да дају неки ефекат. Владу не бих оцјењивао на бази утисака, већ кроз конкретне бројке и резултате. На примјер, уколико нам је за развој Републике Српске неопходан раст БДП од 6 до 8%, то би требало да буде параметар на основу кога би се оцјењивала успјешност Владе РС. Раст животног стандарда и заустављање одласка људи ипак ће на крају бити основно мјерило успјеха сваке владе, па и ове. У том контексту предлажем формирање Националног економског савјета који би чинили успјешни привредници, професори, страни инвеститори, представници синдиката, а који би био својеврстан коректив рада Владе у економском дијелу и гаранција да никад страначки интереси неће бити важнији од интереса народа.
ИНСАЈДЕР: Ви сте и предсједник бањалучког одбора ДНС. На чему ће бити акценат ДНС у кампањи за локалне изборе у највећем граду Српске? Како Ви видите Бањалуку у периоду од 2020. до 2024. године?
РАДОВИЋ: Акценат ће бити на човјеку јер град чине људи. Ми у Демократском народном савезу преко своје инфраструктуре, коју смо у протеклих годину дана значајно ојачали, већ разговарамо са грађанима и мапирамо проблеме људи. Затим у оквиру наших ресорних одбора дефинишемо рјешења тих конкретних проблема и покушавамо да их претворимо у одрживе политике. То је наша кампања. Неки нови млади људи на које сам поносан су носиоци читавог тог процеса и они ће на крају додатно да ојачају ДНС. Бањалука се данас гради и развија и ми то поздрављамо, али у исто вријеме наглашавамо да морамо да водимо бригу о људима. У том контексту сматрам да је неопходно институционализовати начине на које грађани могу да одлучују како се троши њихов новац, односно да они буду ти који се питају шта су приоритетни пројекти у њиховом комшилуку. Ако успијемо да укључимо респектабилан број људи у процес одлучивања онда ће Бањалука од града у коме живимо постати дом насмијаних људи и то је наш циљ. Тако ја видим Бањалуку будућности.